субота, април 20, 2024

О Лепосавићу

Лепосавић је најсевернија општина јужне покрајине Републике Србије, Косова и Метохије. Простире се на око 750 км2 површине. Општина је формирана почетком 70-тих година од некадашњих општина Лешак, Лепосавић и Ибарска Слатина. Општина Лепосавић има 7 месних заједница, Лешак, Лепосавић и Сочаница, Бело Брдо, Врачево, Бистрица и Шаљска Бистрица, 72 села, са око 4818 домаћинстава са популацијом око 14262 становника.

Према подацима Комесеријата за избеглице регистровано је 112 домаћинстава са 336 расељених и прогнаних лица.

Град Лепосавић се налази у Ибарској долини 35 км северно од Косовске Митровице. Надморска висина града је између 445 и 500м. Град Лепосавић има око 5568 становника.

Економска ситуација у општини није добра. Стопа незапослености је велика, око 2143 особа је незапослено, а у пољопривредном сектору од 70 до 80% биће незапослено, због недостатка савремених машина.

До 1991. године окосницу свих програма урбане индустријализације чинило је рударство, тачније ДП “Копаоник” који послује у оквиру сложеног система РМХК “Трепча”.

Значајно место у општини заузима дрвна индустрија, што је и разумљиво, с’ обзиром да шумски фонд чини укупно половину земљишног фонда, са којим располаже општина. шуме овог краја омогућавају производњу 2 960 м3 техничког дрвета, 5 600 м3 огревног и другог просторног дрвета и 330 м3 шумске грађе.

Носиоци металне индустрије су “ППТ – Зглобни лежајеви” и ФМД “Иво Лола Рибар” и велики број малих привредника. Пољопривреда је одувек била основна делатност житеља овог краја. Меðутим услови за пољопривредну производњу су веома скомни. Развој пољопривредне производње побољшао би се активирањем земљорадниèких задруга и откупних станица за пољопривредне производе који би се даље пласирали фабрикама за њихову даљу препраду.

У области културе делује Центар за културу “Сава Дечанац” са библиотеком и домовима културе у Лепосавићу, Лешку и Сочаници. Такође, треба напоменути и КУД “Копаоник” као чувара традиције Косова и Метохије и организатора многобројних културних манифестација.

Оставите одговор