Василије Милентијевић ученик 8-1, учествовао на литерарном конкурсу „Радовићев венац“ 2021
Ученик 8-1 одељења ОШ „Лепосавић“ Василије Милентијевић, је учествовао на литерарном конкурсу „Радовићев венац“. На овогодишњем конкурсу пристигло је близу 400 радова из свих крајева Србије и земаља у окружењу, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Ученици основних школа писали су на тему „ Поглед с прозора“.
Рад Василија Милентијевића је одабран и биће штампан у зборнику а његов рад можете прочитати у следећем делу:
Поглед с прозора
Видици, погледи на пространства која нас окружују осликавају наш живот.
То је поглед који се не заборавља, оно што се уреже у сећање, што не бледи, већ је увек присутно и обележи нам пут којим корачамо кроз живот.
Мој поглед се разликује од погледа мојих вршњака. Живим на светом тлу Косова и Метохије, где је све јединствено, али има и своју посебну причу. Док друга деца с прозора слушају грају деце, музику, виде српске авионе, војску – ја имам другу слику. Граја деце се не чује, лете неки други авиони, корача друга војска и полиција и птице не цвркућу као некада.
Све се променило. Као да ова земља полако губи своју душу. Свуда сирене, барикаде, косовска полиција, страна војска – све је отуђено и далеко. Слобода кретања нам је ограничена, не можемо имати пријатељске утакмице са другарима, екскурзије, посете… Све нам је ускраћено и недоступно. Сањам са мог прозора некадашње време, честе доласке рођака, одласке у куповину, игре испред зграде и безбрижне шетње са дедом по граду. Време је некако стало, границе су нас одвојиле и отуђиле. Али, ми који смо остали на Косову и даље живимо, негујемо нашу традицију и веру, посећујемо и чувамо наше светиње и надамо се неком бољем времену и виђењу. Мој поглед с прозора је нада, вера и жеља да живим, дишем и растем као и сви Срби – слободно, срећно и спокојно.
Ова слова су забележена ВАМА, да нас не заборавите, да нас бодрите и мислите на нас јер – „Ви и ми смо једно“!
Описао сам вам свој поглед, дочарао мој свет у коме живим, а ви пишите и опишите нам своје видике који ће нам улепшати будуће дане, јер маштаћемо да ћемо ускоро бити исти, слободни и без граница, јединствени и битни.
Аутор текста: Василије Милентијевић
Школа: „ОШ Лепосавић“
Разред: VIII1
Ментор: Миљана Вукојичић
Место: Лепосавић
Држава: Србија
