Василије Милентијевић ученик 8-1, учествовао на литерарном конкурсу „Радовићев венац“ 2021

Ученик 8-1 одељења ОШ „Лепосавић“ Василије Милентијевић, је учествовао на литерарном конкурсу „Радовићев венац“. На овогодишњем конкурсу пристигло је близу 400 радова из свих крајева Србије и земаља у окружењу, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Ученици основних школа писали су на тему „ Поглед с прозора“.

Рад Василија Милентијевића је одабран и биће штампан у зборнику а његов рад можете прочитати у следећем делу:

Поглед с прозора

Видици, погледи на пространства која нас окружују осликавају наш живот.

То је поглед који се не заборавља, оно што се уреже у сећање, што не бледи, већ је увек присутно и обележи нам пут којим корачамо кроз живот.

Мој поглед се разликује од погледа мојих вршњака. Живим на светом тлу Косова и Метохије, где је све јединствено, али има и своју посебну причу. Док друга деца с прозора слушају грају деце, музику, виде српске авионе, војску – ја имам другу слику. Граја деце се не чује, лете неки други авиони, корача друга војска и полиција и птице не цвркућу као некада.

Све се променило. Као да ова земља полако губи своју душу. Свуда сирене, барикаде, косовска полиција, страна војска – све је отуђено и далеко. Слобода кретања нам је ограничена, не можемо имати пријатељске утакмице са другарима, екскурзије, посете… Све нам је ускраћено и недоступно. Сањам са мог прозора некадашње време, честе доласке рођака, одласке у куповину, игре испред зграде и безбрижне шетње са дедом по граду. Време је некако стало, границе су нас одвојиле и отуђиле. Али, ми који смо остали на Косову и даље живимо, негујемо нашу традицију и веру, посећујемо и чувамо наше светиње и надамо се неком бољем времену и виђењу. Мој поглед с прозора је нада, вера и жеља да живим, дишем и растем као и сви Срби – слободно, срећно и спокојно.

Ова слова су забележена ВАМА, да нас не заборавите, да нас бодрите и мислите на нас јер – „Ви и ми смо једно“!

Описао сам вам свој поглед, дочарао мој свет у коме живим, а ви пишите и опишите нам своје видике који ће нам улепшати будуће дане, јер маштаћемо да ћемо ускоро бити исти, слободни и без граница, јединствени и битни.

Аутор текста: Василије Милентијевић

Школа: „ОШ Лепосавић“

Разред: VIII1

Ментор: Миљана Вукојичић

Место: Лепосавић

Држава: Србија